Kuvati ili ne? Odlučićete sami, a Rolingstonsi? Uvek i svuda… Neko reče da svako može da nauči da kuva, hm…
Može, verovatno. Kao što svako može i da nauči da peva? Može sigurno,
samo kako? Suštinska dilema koja se mora razrešiti je – da li vam prija
to što radite ili se osećate kao da nosite dva broja manje cipele. Ako
osećate neku nelagodu čim se pomene kuvanje, ova priča nije za vas (tu
su onda majka, fast food i mikro-talasna).
Ako ste nastavili čitanje, znači da obećavate, ali ima tu i još nešto što se zove: TALENAT. Čulo ukusa je Bogom dato, isto kao i sluh, kao i čulo vida, čulo mirisa i ukusa. A jedan mali test će odmah razrešiti dilemu koji komad sudbinskog kolača je Vama zapao. Dakle:
Da li birate restoran po veličini porcije?
Da li stavljate senf i majonez na pljeskavicu?
Da li jedete paradajz u januaru?
Da li na moru naručujete pržene lignje?
I ako dominira potvrdan odgovor, uživajte u svom izboru, ali nemojte prilaziti šporetu (osim za ličnu upotrebu). Dalje čitanje je za Vas čist gubitak vremena.
Ja kuvam. Ja i sviram. I primetio sam: analogija muzike i kuvanja je zapanjujuća. Reci mi šta slušaš, reći ću ti odmah šta voliš da jedeš. Ortodoksni panker će se tako zadovoljiti pljeskom i pivom, turbo-folk fan neće prihvatiti ništa manje od prasetine, cordon blue je za ljubitelja opere a čvarci i kulen i i razni paprikaši su uvek tamo gde su i tamburaši. Da skratim – ako znaš šta voliš da jedeš/slušaš, znaćeš i šta da kuvaš/sviraš. Raznovrsnost je poželjna, ali je strast neophodna. Ljubav se podrazumeva.
Jedenje, isto kao i konzumiranje hrane ili obžderavanje je, svakako, fiziološka potreba, ali njeno zadovoljenje može da ima i novu dimenziju. Tako što ćemo istovremeno zadovoljiti i sva ostala čula kojima smo obdareni (ne samo čulo ukusa). I najjednostavnijim stvarima možemo, u veličanstvenom ritualu kuvanja, dodati neku notu, koja će nam baš u tom trenutku prijati.
Ako ste nastavili čitanje, znači da obećavate, ali ima tu i još nešto što se zove: TALENAT. Čulo ukusa je Bogom dato, isto kao i sluh, kao i čulo vida, čulo mirisa i ukusa. A jedan mali test će odmah razrešiti dilemu koji komad sudbinskog kolača je Vama zapao. Dakle:
Da li birate restoran po veličini porcije?
Da li stavljate senf i majonez na pljeskavicu?
Da li jedete paradajz u januaru?
Da li na moru naručujete pržene lignje?
I ako dominira potvrdan odgovor, uživajte u svom izboru, ali nemojte prilaziti šporetu (osim za ličnu upotrebu). Dalje čitanje je za Vas čist gubitak vremena.
Ja kuvam. Ja i sviram. I primetio sam: analogija muzike i kuvanja je zapanjujuća. Reci mi šta slušaš, reći ću ti odmah šta voliš da jedeš. Ortodoksni panker će se tako zadovoljiti pljeskom i pivom, turbo-folk fan neće prihvatiti ništa manje od prasetine, cordon blue je za ljubitelja opere a čvarci i kulen i i razni paprikaši su uvek tamo gde su i tamburaši. Da skratim – ako znaš šta voliš da jedeš/slušaš, znaćeš i šta da kuvaš/sviraš. Raznovrsnost je poželjna, ali je strast neophodna. Ljubav se podrazumeva.
Jedenje, isto kao i konzumiranje hrane ili obžderavanje je, svakako, fiziološka potreba, ali njeno zadovoljenje može da ima i novu dimenziju. Tako što ćemo istovremeno zadovoljiti i sva ostala čula kojima smo obdareni (ne samo čulo ukusa). I najjednostavnijim stvarima možemo, u veličanstvenom ritualu kuvanja, dodati neku notu, koja će nam baš u tom trenutku prijati.
