osho

 https://www.youtube.com/watch?v=mw-AC2Icdoo

 "Dozvolite mi da vam kažem da ste sami u svom svetu. Nema nikog drugog. I sve drugo što vidite su vaši sopstveni odrazi. Nikada niste izašli iz sebe. I zapravo, nema nikog drugog osim vas u vašem svetu. Sve su to odrazi. Vi ste zatvoreni zbog tih odraza. Kada nekoga upoznate, da li zaista upoznajete tu osobu ili samo svoj odraz u toj osobi? Jeste li ikad ikoga zaista upoznali ili samo svoje sopstvene odraze, sopstvene projekcije? Čim nekoga upoznate, odmah počinjete da ga tumačite. Počinjete da stvarate određenu sliku o njemu. Ta slika je vaša. Osoba nije važna, samo vaša slika o njoj. Osoba se udaljava. Slika je sve jasnija i jasnija. Osoba je zaboravljena. I vi onda živite s tom slikom. Kada s njom razgovarate, vi razgovarate sa slikom te osobe, ne sa samom osobom. Upoznate muškarca ili ženu, zaljubite se. Mislite da ste se zaljubili u tu osobu? To je nemoguće. Vi ste se zaljubili u sliku koju ste stvorili o njoj. I ta osoba se zaljubila u sliku koju je stvorila o vama. Kad god se dvoje ljudi zaljubi, barem četiri osobe su prisutne. Možda i više, ali ne manje. I onda dolazi do problema, jer se nikad ne zaljubljujete u osobu, već u svoju sopstvenu sliku o njoj. A ta osoba neće ispuniti tu vašu sliku. Pre ili kasnije, realnost prodire. Dolazi do konflikta između snova i realnosti, između vaše slike i osobe koja je zaista tamo, koju ne poznajete. I tu je sukob.

Svaka ljubavna veza se razbije o stene. Baš svaka. I što je dublja ljubav, štp su intenzivnija osećanja, pre će se razmrskati. Zašto se to dešava? To se mora dogoditi zato što se dvoje ljudi zaljubilo u sopstvene projekcije, pa kako onda mogu biti zajedno? Te slike će uvek biti između njih. I te slike biće lažne. Prava osoba je potpuno drugačija. Ona nije vaša slika i nije tu da ispuni vaša očekivanja. A ni vi niste tu da ispunite nečija očekivanja. Stvarna osoba je stvarna. Ima svoju sudbinu. Vi imate svoju sudbinu. Ako možete zajedno da hodate, s rukom u ruci, istim pute barem neko vreme, prekrasno. Ali to ne možete očekivati: "Čini to, nemoj činiti ovo". Jednom kada počnete sa očekivanjima, uvodite svoju sopstvenu sliku. Ljubav je mrtva. Sada je ona mrtva stvar.

Pogledajte muževe i žene. Ne možete da vidite zašto izgledaju tako mrtvo i zašto se dosađuju jedno s drugim. Oni se jednostavno tolerišu i nekako vuku jedno drugo, Misterija je izgubljena. Ne plešu u istom ritmu. Više se ne gledaju u oči. Te oči nisu više jezera u kojima se možeš izgubiti na beskonačnom putovanju. Drže jedno drugom ruku, ali su one mrtve. Ništa tu više ne teče. Oni se grle i ljube, vode ljubav, ali sve su to samo pokreti, položaji iz joge. Mrtve, kontrolisane radnje. Ali nema više ekstaze ni hemije. To više nije doživljaj. Ne izlaze iz toga osveženi, podmlađeni, ponovo rođeni. Ulaze u to mrtvi, a izlaze još mrtviji, mrtviji nego pre. Sve postaje trulo. Zašto se to događa? To se događa zato što uvek stvaramo odraz samog sebe u drugome. Stvaramo iluziju. I onda ste zaljubljeni i mrzite i nalazite prijatelje i neprijatelje... i sve su to vaši odrazi.

Ako se ne probudite, ako ne shvatite ko ste, i dalje ćete viđati svoje sopstvene odraze u ogledalima drugih - vodeći ljubav sa sopstvenim odrazom, boreći se sa sopstvenim odrazom. Ego je apsolutno samozadovoljavajući. To je samozadovoljavanje - čineći sve sebi kroz sopstvene odraze. "

"Put do srca, predavanja o sufizmu" - OSHO

 https://www.facebook.com/334946853217300/photos/pb.334946853217300.-2207520000.1396505516./639749549403694/?type=3&theater