m-v

KOTLIĆI SU U PAKLU, U RAJU NEMA KUVANJA 
Maja Volk

Šta je to živa hrana? Voće, povrće, semenke, klice, hladno ceđena ulja… Devičanska ulja rastvaraju se u vodi i limunu, ne lepe se za creva a podmazuju organe tako da sve zaista radi kao podmazano. Nema mirisa, nema kiseline, a onda vam se promene i misli – nema kiselih i ljutih misli.

Kad u vašem organizmu ništa ne truli, onda se ne osećate trulo.

Osim svežeg, zamrznuto voće i povrće ima istu vrednost i enzimi ništa ne gube zamrzavanjem, oni se uništavaju zagrevanjem. Da je drugačije, organe za transplantaciju bi blanširali, ali oni bi onda bili mrtvi, zar ne? Kome treba prokuvano srce?

Voće treba jesti ujutru do podneva, jer tada se u organizmu vrši detoksikacij a i ako unesete obilan kuvani ili prženi doručak telo će morati da odvoji novu energiju za varenje, zato vam se spava, pa morate da uzmete kiselinu (kafu) da se razbudite i već je zlo učinjeno, a niste se još ni razbudili. Ako počnete dan voćem, imaćete energije napretek.

Za vegansku kuhinju vam je potrebno samo da imate sokovnik, blender i "secka". Kuhinja bez mirisa, prženja, tiganja, šerpi, lonaca, s drastično smanjenom potrošnjom struje i deterdženata, jer topla voda sve ispira.

Princip je jednostavan – svakog dana sve, u svim bojama. Ujutru i uveče voćni obrok, tokom dana salatni obroci, dva ili tri, sa semenkama i uljima, između, kao grickalice, suvo voće i semenke. Za ovakvu ishranu, nagrada je – trajno zdravlje, podmlađeni izgled, zategnuta koža, bujna, živa kosa, i radosne, pozitivne misli, a onda kreće promena iznutra – više ni na svoje telo ni lice ne možete da stavljate hemiju, počinjete da brinete o prirodi, da tražite pogledom sunce, da udišete punim plućima (i zdravim) život – morate da probate da biste osetili i verovali.

Kada sam počela da koračam ovim divnim, svetlim putem životne radosti i zdravlja, prvo su me zanimale namirnice koje su po kvantnoj medicine najjače, najmoćnije, i najveći borci protiv malignih oboljenja. Pogledajte listu najmoćnijih, između ostalog: narandža, jabuka, kruška, dinja, bundeva, kivi, lubenica, grožđe, ananas, grejp, i iznad svega – jezgra koštice šljive, kajsije. I kada pogledate listu, prvo što pomislite je „Bože, ima li neka voćka ili povrćka da nije antikancerozna?” Tačno. Nema. Sve su zdrave i sve su lekovite. Istina je toliko jednostavna i nadohvat ruke, ali nije brendirana i nema ko da je reklamira. Na bilbordima nema mesta sirovom voću ni povrću, jer njihov proizvođač, priroda, ne plaća novcem, već zdravljem.

Za one koji tragaju za receptima i dodatnim informacijama u vezi sa sirovom hranom

JELOVNIK SIROVE BILJNE HRANE ZA SEDAM DANA
Obroci su podeljeni na "slane" i "slatke". Slani su zasnovani na povrću, a slatki na voću. U okviru obroka se ne konzumiraju voće i povrće
zajedno, osim u retkim slučajevima kada se jabuka dodaje u sok od povrća (radi ukusa), ili kada se suvo voće koristi kao desert nakon obroka od povrća.

Voda se pije pre obroka i najranije sat vremena posle obroka, a ne za vreme obroka. Isto važi i za ceđene sokove. Između obroka može da se konzumira samo voda. Pošto je želudac mišić koji treba da se odmara, nije dozvoljeno konzumiranje bilo kakvog voća, čajeva ili grickalica između obroka. Pauza
između obroka bi trebala da bude najmanje pet sati.

Ukoliko nastupi kriza gladi između obroka, u periodu dok se organizam navikava na ovaj režim, može se konzumirati ceđeni sok od 2 -3 dl, prema nekom od recepata koji su dati u odvojenom dokumentu.

Ceđeni sok može da se pije i pre obroka, kao i za večeru. Ukoliko je obrok na bazi voća (slatki obrok), pre obroka se pije sok od voća, i suprotno (u slučaju obroka na bazi povrća pre obroka se može konzumirati sok od povrća). Sok ne može dugo da stoji nakon ceđenja, najbolje je da se
odmah konzumira.

Energetski najvažnija namirnica u obroku jesu žitarice. One čine osnovi svakog obroka, a uz nju po želji i orašasti plodovi. Da se termičkom
obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) ne bi gubili hranljivi sastojci, žitarice se potope u vodi da nabubre i tako se jedu.

PRIPREMANJE ŽITARICA

Žitarice koje se najlakše pripremaju za jelo jesu ječam i ovas. Oko 200 - 300 grama žitarica se potopi uveče u vodi, tako da vode bude duplo više u posudi od žitarica, na sobnoj temperaturi. Ujutru se voda iscedi, a žitarice isperu u dve do tri vode, ostave da stoje u posudi vlažne i isceđene,
i poklopljene poklopcem. Na taj način su spremne za konzumiranje.

Na sličan način se priprema i pšenica, ali njoj treba više vremena da nabubri. Ukoliko se potopi uveče, pšenici treba oko 18 sati da nabubri. To znači da je ujutru treba isprati vodom dva do tri puta, ostaviti isceđenu i poklopljenu da stoji još 4- 5 sati, a onda opet isprati vodom dva do tri puta i ostaviti isceđenu i poklopljenu da stoji, pa isti postupak ponoviti još jednom nakon 4-5 sati, dok pšenica ne nabubri i postane mekana za
konzumiranje. Sličan vremenski period, kao za pšenicu, potreban je sočivu da počne da klija. Čim se pojavi bela klica iz zrna sočiva, ono je spremno
za konzumiranje. U nastavku će se termini "ječam", "ovas" i "pšenica" odnositi na iste žitarice koje su bile potopljene u vodi i nabubrele.

Količina sastojaka u obroku može se menjati po želji osobe. Preporučuje se da se doručak konzumira najkasnije do 10 ujutru, a da večera bude
zasnovana samo na voću ili ceđenom soku, i da ne bude posle 19 sati. Osobe kojima večera nije potrebna, mogu da je izbace.

Po želji, i doručak i ručak mogu da budu slatki, ili slani obroci. Pored obroka, potrebno je dnevno piti najmanje 2 litre tečnosti (voda + ceđeni sok). Donji recepti predstavljaju najjednostavije načine pripremanja obroka. Za više detalja o pripremanju sirove biljne hrane pogledati knjigu i video "Kuvar sudnjeg dana" na sajtu: