LJUDSKA REALNOST JE SUROVI LOGOR
Da li je bolje otimati se za
što veću titulu u logoru, ili je ipak bolje posvetiti se pronalaženju
izlaza iz logora? To je ključno pitanje.
Ovo pitanje nema nikakvog
smisla za većinu logoraša, jer većina njih uopšte i nema utisak da
boravi u logoru. A mnogo ima i onih koji slute da žive u logoru, ali su
obeshrabreni zabludom da je izlaz iz logora nemoguć. Ljude zaista možete
podeliti u ove dve grupe. Jednoj grupi pripadaju lovci na titule, a drugoj
grupi pripadaju oni kojima je sve to besmisleno, ali ne čine ništa da
bi prevazišli surovu realnost. Članovi ove druge grupe nose veliku
patnju. Oni nisu logoraši u punom smislu te reči, ali ne koračaju ni
putem oslobođenja. A onda postaju ogorčeni na logor u kome žive.
Pogrešno je trošiti snagu na ogorčenost, jer logor je nepromenljiv. Ako
već ne možete da se snađete u logoru, onda se posvetite vlastitom
oslobođenju. Ne može se živeti ni tamo ni ovamo. Ili izranjate, ili
tonete. Ako se ne rasterećujete, onda se opterećujete. Ne postoji "nulta
tačka". Nemojte se ni nadati da će se pojaviti neko ko može ukinuti
logor. Ljudski svet je oduvek bio, jeste, i ,po svoj prilici, ostaće
takav kakav jeste od pamtiveka. Jedina promena koja može da usledi
dešava se sa promenom vaše Svesti. Cena kojom se plaća Sloboda u logoru
nije mala, ali je cena neuporedivo veća ako nosite dobar potencijal, a
bežite od Slobode. Što je veća Sloboda koju osećate, to je i veći
otpor sredine u kojoj živite. Očekivano. Kada se logoraš nalazi u
prisusutvu ostalih logoraša, on se ne oseća ni malo uroženo. Među istima
je siguran. Ali kad se logoraš nađe u prisustvu čoveka koji ne deli
njegovu logiku, sam temelj na kome počiva njegovo življenje počinje da
se trese. A ljudi ne vole kada neko ugrožava njihove "istine". Zbog toga
će još mnogo vode trebati da protekne dok moje reči ne počnu da
odzvanjaju punim intenzitetom u kolektivnoj svesti. Vreme nije važno.
Više nigde ne žurim.
Slobodan Panić
