Neke životinje žive u čvrsto povezanim zajednicama zato što im takav
život omogućuje bolje zadovoljenje potreba i veću šansu za
preživljavanje. Kako život u zajednici zahteva neku vrstu njene
uređenosti, česta je njena piramidalna organizacija. Na vrhu piramide je
vođa čopora, koji ima najviši status, a ispod njega postoji nekoliko
nivoa, sve do njenog dna, gde su najslabiji članovi zajednice. Vođa
čopora je u najvećem broju slučajeva najjači i najsposobniji, a ostaje
na svom mestu sve dok je u stanju da nasiljem odbrani svoj status.
Za razliku od životinja, ljudsko društvo je tokom svog razvoja prošlo
put od vladavine jačega do vladavine prava. Tek nastankom moderne
države, postalo je moguće da zajednica funkcioniše ne na osnovu toga ko
je jači, već na osnovu toga ko je u pravu. Zakon mača i topuza su
zamenili pravda, pravo i zakoni. Da bi to bilo ostvareno, država je
morala da monopolizuje nasilje. Zato i danas država primenjuje nasilje
prema onima koji se ne pridržavaju zakona, koji ugrožavaju prava drugih,
koji se ne podređuju sudskim odlukama.
Tokom svog razvoja dete na neki način ponavlja razvoj zajednice jer
se kreće od biološkog i divljeg ka socijalizovanom i civilizovanom.
Roditelji i drugi odrasli uče decu da u drugoj deci vide sebe – ljude
koji su isti kao i oni, koji takođe imaju osećanja, koje boli isto što
bi i njih bolelo. Civilizovano društvo je zasnovano na prijateljskom
odnosu prema nepoznatima, na tome da se u konfliktima jasno razlikuje
protivnik od neprijatelja.
Izveštaji pokazuju da se nasilje maloletnika i dece vrši u grupama –
čoporima. Mentalitet čopora je takav da oni izvan čopora nisu vredna
ljudska bića, već su predmeti, plen, objekti prezira i mržnje. Mačete i
sekire su najbolji izraz ovog plemenskog duha. Ugledaju se na neprestano
međusobno ratovanje navijačkih plemena.
Zašto se mladi udružuju u čopore? Jedan razlog je da se zaštite od
stvarnog ili pretpostavljenog nasilja. Drugi je da bi došli do plena i
statusa. Dinamika čopora je da dele odgovornost i podstiču jedno drugo.
Čopor im daje veliku moć jer tri-četiri dvanaestogodišnjaka mogu da
savladaju odraslog čoveka. Pri tome znaju da ih do napunjene četrnaeste
godine zakon čini praktično nedodirljivima.
Brutalno maloletničko nasilje jeste ozbiljan problem, a još veći je
logika koja ga stvara. Rešenje je u promeni te logike i načina na koji
doživljavaju sebe i druge. Kada shvate da će biti uhvaćeni i kažnjeni,
da iza žrtve stoje oni koji je vole i koji žele da je osvete, shvatiće
da im se promena isplati. Konačna promena se zbiva kada razviju
saosećanje i empatiju sa drugima. Jedino tako njihova nasilnost neće
rasti zajedno sa njima.
objavljeno: 21.09.201
list: Politika
