Pre dve godine još uvek nepoznati počionioci napali su stan u kome smo živeli Adam, Maca Macy i ja.
To je bila jedna od onih stvari koje promene čitav život.
Najpre sam shvatio da su velike teme kao solidarnost i podrška za mnoge
ljude koji su mi ih prodavali - samo fraze. Solidarnost i podrška su
dolazili od ljudi od kojih nisam ni očekivao. Hvala im na tome, pomogli
su mi da se pomerim sa mrtve tačke verovanja.
Druga stvar je da sam naučio šta je, zapravo, život. To je ovaj i samo
ovaj jedan jedini trenutak. Ovde i sada. I od tada tako živim. Volim
sebe najviše na svetu, iznad svega, i svaki trenutak koji imam činim
najboljim. Odbacujem sve što mi se ne dopada: medije i njihove vesti,
ljude koji nisu pronašli svoj format, ljude koji veruju u razočarenje,
bol, tugu, patnju. Nemam vremena, jednostavno, nemam vremena za to.
Ostalo je mnogo mesta da vidim: kanadske šume, ružičasto jezero u
Australiji, Krisnin rođendan u Indiji i dobar deo Portugala. Mnoge ljude
želim da upoznam. Oprah Winfrey me čeka sa ugovorom za rad, Louise Hay zna da sam njen najbolji naslednik, KARL LAGERFELD
želi da čuje šta mislim o već nečemu. Jednostavno, nemam vremena za
gubljenje i bavljenje perifernim stvarila i ličnostima. Zanimaju me samo
ljudi sa fokusom na ono što jesu i oni kojima mogu da pomognem da to
postanu.
I treća, ne manje važna stvar je da su me ta situacija
premestila iz straha u ljubav. Neprestano se zaljubljujem u ovo dvoje
pored mene: Adama i Maca Macy.
Njihove oči, njihovi glasovi, njihova toplota, njihovo disanje i dlan u
predelu njihovih srca, njihovo postojanje iznad svega i naše zajedničko
saznanje da svako traži svoju slobodu da bi je i ovaj drugi imao je
najveći blagoslov koju sam mogao da dobijem.
I, na kraju, kao
zaključak svih zaključaka; Ja sam najbolji. I sve sam naj! I dolazak do
tog sazananja je bio bolan. Ali - BIO. Sada više nije. Sada znam da je
odluka - gde sam, sa kime sam, koliko imam para, koliko mi je lepo u
ovom trenutku, koliko sam srećan u ovom trenutku - samo moja. Svi smo mi
ovde da bi bili najbolji, jer jesmo najbolji; da bi bili srećni,jer je
to jedino prirodno stanje čiveka; i da bi živeli sadašnji trenutak jer
jedino on postoji, juče i sutra su iluzije u koje verujemo.
Ako sam mogao ja, može svako od vas. Nema opravdanja.
Slobodan Stojanovic
